„Haiku poezija“ je verovatno postala poznata u Srbiji i zbog pominjanja u seriji „Žigosani u reketu“ gde je popularni Leteći Beograđanin u svakoj epizodu imao „haiku za danas“. Danas zavirujemo u dubine ovog formata pisane reči.
Haiku je japanski trostih pisan, kada se japanska metrika prilagodi srpskom jeziku, u ritmu 5-7-5, što znači da prvi i treći stih imaju 5, a drugi 7 slogova. Naravno da ova šema nije rigidna, ali s obzirom da je bogatstvo izraza ovakim modalitetom izuzetno i da je u duhu originalnog haiku, nema razloga značajno odstupati od nje.
Haiku predstavlja trenutnu impresiju, te se uvek izražavamo u sadašnjem vremenu. Tema je uvek svet koji nas okružuje, osećanja više u vidu impresije i osećaja nego introspekcija, te se tradicionalno ne piše o ljubavi, socijalnoj tematici, intrepsihičkim previranjima i tome slično, već o prirodi, vremenu, segmentu događaja, trenutnom osećaju i kroz zapažanje takozvanih trivijalnosti, umetnik izrašava svoje impresije, osećaje, misli, svoje viđenje sveta koji ga okružuje.
Forma izražavanja je u duhu savremenog jezika, te je svaka jezička egzibicija isključena, stil je jednostavan, nije kitnjast, patetika je apsolutno zabranjena. Pesnik je isključivo posmatrač. U haiku nema rime, jer bi za tako snažan izraz rima bila preveliko opterećenje.
Jedna od osnovnih karakteristika haikua je kigo, koji predstavlja kljucnu ili sezonsku reč, vremensku ili neku drugu preciznu odrednicu koja definiše trenutak koji se interpretira.
Haidjin je haiku pesnik. Renga je niz haiku pesama od 3 stiha, zatim 2 stiha, pa opet 3, pa opet 2 i tako redom. Rengu uvek piše neparan broj autora. Uobičajna haiku konstrukcija, koja nije i osnovna forma te je se ne treba slepo držati, glasi: prvi stih slika, drugi radnja, treći zaključak.
Svaki stih predstavlja konkretnu impesiju, izolovanu ili kao idejni segment misli trostiha, a trostih podrazumeva objedinjenu impresiju koju su dale predhodne tri, te svaka haiku pesma zapravo nosi jednu misao, jedan utisak koji je jako teško verbalizovati, što je primarno i cilj pisanja haiku, izraziti kroz izraz.
Haiku se, zbog svoje jednostavnosti, stamenosti, fokusiranosti i odsustva emocionalnosti u izražavanju smatra “muškom” poezijom, jer podrazumeva oličenje muškog principa stare japanske kulture.
Treba razlikovati japanske minijatrure i haiku. Haiku je trenutna impresija koja isključuje svaku doradu i drži se predviđene metričke i lignvističke forme, a minijatrura je kratka pesma koja se ne mora rimovati, može predstavljati trenutnu impresiju i biti o prirodi, te time sličiti haiku.
Naizgled laka forma, zadavala je evropskim pesnicima mnogo muka, jer je jako teško sastaviti trostih moćnog izraza koji formom laiku nalikuje na trivijalnost, a da to zaista i ne postane. Onima koji žele da pišu haiku savetuje se da sa sobom nose beležnicu i zapisuju trenutne utiske, jer to jeste haiku, oličenje pesnikovog bića kroz autentičan izraz trenutne impresije.
Izvor: Dejana Savić, magazin Plezir
Foto: Matsuo Bashō/Kelly O’Brien
