Pre dva dana se u Centru za kulturu „Vlada Divljan“ održala pretpremijera predstave „Obična priča“ u režiji Kirila Serebrenjikova uz veliku pomoć Filipa Avdejeva koji u alternaciji sa našim Lukom Grbićem igra glavnu ulogu u predstavi.

Tekst Ivana Gončarova sa kraja devetnaestog veka vešto je adaptiran u sadašnjicu, što još jednom potvrđuje činjenicu da su sva velika književna dela vanvremenska i da će uvek biti aktuelna. Srpska verzija predstave nije zaostala za izvornom ruskom verzijom, šta više, donela je posebnu dimenziju otvorenim i skrivenim porukama koje šalje.

Na samom početku bismo izdvojili da mladi glumac Luka Grbić gotovo tečno skoro celu predstavu igra na ruskom jeziku, da ga ranije niste gledali u pozorištu (veličanstven je u predstavama „Idiot“ i „Sin“), pomislili biste da je i stasom i glasom – ruski glumac. Međutim, u samo malo više od mesec dana, on je uspeo da savlada ruski, a ništa manje pohvala ne ide na račun glumca Alekseja Agranoviča (koji je propričao srpski) i ostatka srpskog dela ekipe koji je propričao ruski jezik, među kojima je i Danica Maksimović koja u ovoj predstavi igra važnu i upečatljivu ulogu.

Iako je nepoznato da li je ekipa gledala predstavu „Yankee Rose“, na sceni su u klinču ponovo ovo dvoje glumaca kojima je ovo druga predstava u kojoj glume ljubavnike sa evidentnom razlikom u godinama (Maksimović igra udovicu i radoholičarku koja jedino ljubav deli sa svojim psom). Ipak, upečatljivim rediteljskim sredstvima i metodama, uspešno se dočarava odakle potiče njihov odnos, njihova ljubav.

Obnaživanje Grbića simbolizuje da je u pitanju samo telesnost, površan odnos koji malim koracima može da preraste u nešto realno, ali ono što nema dobro postavljene temelje ne možemo ni da uspe. Lik Saše Adujeva kroz mračan život u velikom gradu prolazi kroz razne rascepe. Uništenih ideala pristaje na sve, pa i da postane igračka u rukama mnogo starije i moćnije žene zbog sitnih tuđih interesa te da proda svoju svetlost za mrak uspeha.

Glumac Aleksej Agranovič vlada scenom, hirurški precizno i tačno dočaravajući one glavne crte i obrise pravog zlikovca, bolje rečeno modernim rečnikom – monstruma. Nema tu mesta za preterane ekspresije, bilo kakve nakazne izlive kakvog li zla koje i jeste u pravom životu pritajeno i deluje iz senke. Takav Agranovičev pristup, koji ne pokazuje mnogo a govori sve, savršena je mera za prenošenje one iskonske ciničnosti.

Njegov glavni partner na sceni je Luka Grbić, koji briljira čak i u sceni performansa sa Danicom Maksimović u kome potpuno obnažen pleše sa njom, prikazujući svu teskobu koju iznutra nosi njegov junak izgubivši veru u ljubav, radost, dobrotu čim pribegava čak i plastičnoj nežnosti sa drugom osobom. On fantastično dokazuje koliko se život jednog mladića osipa i mrvi u velikoj sredini, gde bi svi dušu prodali đavolu u zamenu za uspeh i slavu. Koliko je teško sačuvati svoje svetlo (Sašini ideali i ljubav sa kojima dolazi sa sela iz čini se pogrešnih motiva jer je tamo imao sve) u svakom vremenu.

Pored osnovnih linija, ova predstava duboko ulazi u realnost (‘uobičajenost’) savremenog društva, bilo ono u Rusiji ili Srbiji, i govori o korupciji, izgubljenom ličnom integritetu, stavu, o tome kako je lakše da se prepustiš nekome ili mu se potčiniš umesto da se boriš da živiš onako kako ti želiš. O tome na šta su sve ljudi sve spremni radi uspeha, šta su spremni da ‘prodaju’ i ostave. O mraku koji postoji u nama.

Karte za premijeru i prve dve reprize predstave su rasprodate, a nova izvođenja su 5. i 6. decembra na istom mestu u isto vreme. Predstava traje oko tri sata i dvadeset minuta sa pauzom između prvog i drugog čina.

Foto: Natalija Korenovskaya