U Beogradu je 24. marta 2022. godine, na godišnjicu početka NATO agresije, počelo snimanje novog dugometražnog igranog filma reditelja, scenariste i producenta Gorana Radovanovića. Film „Bauk“ se bavi temom bombardovanja Beograda 1999. godine i to iz tačke gledišta devetogodišnjeg dečaka.
Reditelj Goran Radovanović dobro zna za čuveni filmski savet kako treba izbegavati snimanje sa decom i životinjama, ali njegov „Bauk“ zahtevao upravo to:
„Kompleksno je i zahtevno, ali idemo u pravom smeru“, objašnjava za sajt FCS-a Radovanović, poznat po svojim dokumentranim ostvarenjima i igranim filmovima „Hitna pomoć“ i „Enklava“. „Uostalom… Nije mi ovo prvi film u kome su ispred kamere deca i životinje, izborićemo se.“ – rekao je reditelj.
Realizator filmskog projekta „Bauk“ je producentske kuća NAMA Film, u koprodukciji sa filmskim kućama Archangel Digital Studios (Srbija), Mosfilm (Rusija) i Premier Studio Plus (Bugarska). Projakat su podržali Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja i Vojska Srbije. Komisija FCS-a je u obrazloženju svoje odluke da se podrži ovaj projekat istakla da je Radovanovićev scenario „poetskа studijа o pobuni protiv аgresije kojа govori čistim, jаsnim i neokаljаnim jezikom dečijeg posmаtrаnjа svetа“.
Film „Bauk“ snima čuveni ruski direktor fotografije Vladislav Opeljants, poznat po svojim saradnji sa Nikitom Mihalkovim na filmovima „Varljivo sunce 2“ i „Sunčanica“, ali i svom kreativnom doprinosu festivalskim favoritima „Leto“ i „Petrov grip“. Radovanović kaže da Opeljantsa nije bilo teško pridobiti za projekat. „Nabavio sam broj njegovog telefona i prvo smo popričali. Onda je pročitao se scenario, dopao mu se i pristao je da postane deo projekta. Nije bilo nikakvih komplikacija, sve se uklopilo baš kako treba“. Dogovor je da se u filmu koristi što manje veštačkog svetla i što više prirodnog. „Film donosi unutrašnji, snoliki doživljaj sveta“, objašnjava Radovanović, „pa se trudimo da to prati i fotografija.“ Nastanku „Bauke“, pored Radovanovića i Opeljantsa, doprinos daju scenograf Vladislav Lašić, kostimografkinja Katarina Ciglić. Direktor filma je Mladen Petrović.
Glavnu ulogu u filmu tumači dečak Jakša Prpić. „Uvek je potreban trud tokom odabira glumaca“, kaže Radovanović. „Nije bilo lako pronaći dečaka za ulogu Save, ali smo u tome uspeli. Mali je odličan i to je od svega i najvažnije zato što je Sava srce našeg filma.“ Pored Prpića, važne uloge u filmu tumače severno-makedonska glumica Sara Klimoska (Savina majka) i Vojin Ćetković (sveštenik).
Radovanović dodaje: „Miloš Biković takođe glumi, ali je ovoga puta njegova uloga epizodna. Glumi ulogu Savinog oca. Zanimljivo je da Bikovića nisam upoznao u Srbiji, već u Rusiji, u Moskvi, dok sam pregovarao sa ruskim Mosfilmom oko njihovog učešća na filmu. Sreli smo se preko zajedničkog prijatelja i brzo dogovorili saradnju. Pored toga što glumi u Bauku, Bikovićeva filmska kuća Archangel Digital Studios učestvuje i producentskom delu projekta.“
Glumica Sara Klimoska se nekoliko meseci pripremala za snimanje: „Ovo je moja prva glavna uloga u Srbiji i prvi put glumim Srpkinju. Bauk je za mene veliki izazov i velika mi je čast da radim sa Goranom Radovanovićem koji je režirao jedan tako sjajan film kao što je Enklava. Lepo sarađujemo i nadam se da će tako biti do kraja.“ Na pitanje kako je glumiti na jeziku koji nije maternji, mlada glumica je odgovorila: „Teško je, ali imam veliku pomoć. Moja koleginica Branka Šelić, koja takođe glumi u filmu, snimila mi je sve moje reprlike tako da mogu da vežbam izgovor, da unapred naučim gde ide koji akcenat i slično. Zato se nadam da će moj srpski biti ubedljiv i da gledaoci neće moći da primete da glumim na stranom jeziku.“
U „Bauku“ glumi majku, što je za nju još jedan izazov. „Glumila sam i ranije majke, ali nikada nisam imala ulogu koja je baš ovoliko zahtevna i izazovna. Glavni odnos u Bauku je odnos između Save i njegove majke, on je ključan, pa je samim tim moja glumačka odgovornost veća da što tačnije prikažem sve te emocije. Nadam se da ću nakon Bauka dobiti još uloga koje će mi omogućiti da nastatim svoje glumačko sazrevanje. U reginonalnom filmu nema dovoljno kvalitetnih uloga za glumice preko trideset, četrdeset godina… To je veliki problem, ali se nadam da će se to promeniti.“
Branki Šelić je pripala uloga bake Savinog najboljeg druga: „Veoma mi se sviđa što glumim u filmu u kome verbalno nije najvažnije. Dijalozi su svedeni na minimum, što zapravo doprinosi emotivnosti scenarija. Kad sam ga prvi put pročitala – uzeo me je u potpunosti. Pred očima sam imala sliku koju je Goran želeo da stvori i na prvo čitanje doživela katarzu. Srećna što sam da deo ove priče, i iskreno, samo se trudim da pratim reditelja i partnera i na licu mesta zajedno s njima stvaram mogući život. Sada, na snimanju, svi zajedno gradimo tu Goranovu viziju, a on nas veoma delikatno vodi i to sa veoma finim sredstvima. Takav je ovaj proces, sve je vrlo tanano, slušamo se i pratimo. Što se moje uloge tiče, volela bih da tom liku udahnem neku dodatnu dimenziju, da ne bude uobičajen.“
Izvor: Kinopolis/Promo
Foto: Dragan Kujundžić/Kinopolis
