Večeras će film „Sunce nikad više“ imati svoju festivalsku premijeru na jubilarnom 30. Festivalu autorskog filma, a mi smo imali prilike da ga juče pogledamo u okviru novinarke projekcije i konferencije za štampu.

„Sunce nikad više“ je diplomski rad Davida Jovanovića, realizovan u koprodukciji Fakulteta dramskih umetnosti i produkcijske kuće Pointless Films koja stoji iza najnagrađivanijeg srpskog filma iz 2023. godine „Ovuda će proći put“.

– Film je počeo kao kratki film i dobio je podršku Filmskog centra Srbije kao završni studentski film. Međutim, produkcijski okviru su već tada bili veći nego što je budžet to dozvoljavao. Kroz različite akcije koje smo sami smislili smo finansirali film, prodavali smo samoodržive eko sisteme u tegli koje smo mi pravili i tako smo finansirali trećinu filma. Zatim smo prodavali čarape sa istim ciljem, a sada imamo srebrne „sunce“ ogrlice koje prodajemo u cilju promocije filma. To su bili neki alternativni načini. – izjavio je reditelj filma, koji je jedan od osnivača produkcijske kuće koja stoji iza filma.

– Pointless films je produkcijska kuća ili kako mi volimo da kažemo „kreativna grupa“, jer se bavi malo širim delovanjem od same filmske produkcije. Pravimo besmislene filmove i to smo oformili kad smo počeli da radimo ovaj film i „Ovuda će proći put“, koji je izašao prošle godine, sa idejom da kada već finansiramo film imamo i potpunu kontrolu. – nadovezao se mladi autor koji je godinama radio na ovom filmu.

– Hteo sam da snimam ovaj film još na drugoj godini fakulteta, Đorđa i mene su spojili profesori sa namerom da radimo film za sedamdeset godina Fakulteta primenjenih umetnosti. Mi smo se našli u lobiju fakulteta sa idejom da radimo taj film, ja sam tada pisao ovaj scenario i rekao sam mu na čemu trenutno radim. On je bio prvi čovek kome se svidelo to što sam ja napisao ikad na fakultetu, nedugo posle sam ga pitao da radimo zajedno. Sledeće godine smo otišli u Bosnu, da snimamo dokumentarni film o mojoj baki koja je živela u rudničkom selu Marićka u tom trenutku. Tada smo zapravo shvatili kontekst ovog filma. – opisao je David put filma od praznog belog papira do samog snimanja.

Scenarista filma je uz Jovanovića i talentovani mladi autor Đorđe Kosić, dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu i dobitnik Sterijine nagrade za najbolji originalni tekst za komad „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“. On se osvrnuo na situaciju koju su zatekli na terenu, koja je kasnije bila ogromna inspiracija za pisanje likova.

– Mi nismo bili ni svesni da nam je sve to bilo istraživački rad za film koji ste sada gledali. On je krenuo iz neke vrlo stilizovane, fantastične ideje, nije bio lokalizovan i nismo imali rudnik. Kada smo radili taj dokumentarni film, koji ćemo nadam se završiti, videli smo kako ti ljudi žive sa nekom vitalnošću koja odoleva tom rudniku i onda smo odlučili da film delimično treba da se dešava i kroz dete. – rekao je Kosić, koji je sa rediteljem radio na nekoliko kratkih filmova.

Montaža ovog filma je specifična jer igrani i dokumentarni deo se ne događaju hronološki, ali je bilo potrebno to spojiti i zaokružiti u jednu celinu. To je ekipi filma pošlo za rukom, zbog saveta Branislave Stefanović koja je čak u prvom filmu ove produkcijske kuće „Ovuda će proći put“ Nine Ognjenović tumačila ulogu gazdarice.

– Branislava je pre svega moja mentorka, pre nego što je postala montažer ovog filma. Mi se znamo još pre mojih fakultetskih dana, jer je ona režirala u Trsteničkom pozorištu od 1989. godine i naš prvi susret je bio pre deset godina kada sam joj asistirao na režiji predstave. Ona je praktično uz profesore na fakultetu mentorisala sve moje projekte na fakultetu. Kada sam imao neke dileme u vezi montaže ovog filma, kad god mi je bio potreban savet ja sam se obratio Branislavi. Nosio sam joj razne verzije, mi smo to zajedno gledali, komentarisali i onda se samo od sebe pretočilo u saradnju. Otelo se kontroli. – rekao je David.

Filmovi poput „Sunce nikad više“ uvek imaju dugačak put do filmskog platna. Ovaj film razvijao se nekoliko godina, a sve je po rečima Branislave Stefanović bilo neuobičajeno od samog početka.

– Otelo se kontroli jer je ovaj film i kako je počeo da se radi od prvog razgovora ova dva mlada autora, imao nekoliko neuobičajenih faza u razvoju jednog filma. Od apstraktnog scenarija, ideje da bude školski film preko toga da bude dokumentarni film do toga da je prvo bio kratki film. U Talinu na svetskoj premijeri, svi su pričali o svojim filmovima čiji je razvoj trajao osam, deset, dvanaest godina. Ispostavilo se da naših šest, sedam su ništa naspram toga. Kada sam se uključila u montažu ovog filma, pitala sam se da li ima svrhe da ovaj film bude dugometražni. Ja sam uvek mislila da je to genijalan film koji treba da bude dugometražni. To je sve uspelo zahvaljujući ozbiljnom temelju koji bio dublji nego što su njih dvojica mislila u prvom trenutku. – otkriva Branislava.

Svetsku premijeru film je u imao na nešto mlađem, filmskom festivalu u Talinu gde se našao u selekciji debitantskih filmova. Umetnička vrednost ovog filma je velika, što je i dokazala nezapamćena zainteresovanost publike posle filma.

– Publika u Talinu je bila prva publika koja je pogleda film, ljudi su baš bili pod utiskom i organizatori su rekli da je to bio najduži razgovor posle filma sa publikom za dvadeset i osam godina festivala. Međunarodne kritike koje smo do sada dobili su se složile da je to globalni problem. Publiku je zanimao kontekst, šta se to dešava u Srbiji jer nisu znali. Nismo ni mi znali današnji koncept (Rio Tinto), jer sam ja znao za kontekst moje bake koja tako živi čitav život. Sa druge strane, na kontrolnoj projekciji u Zaječaru je operater rekao da je ovo uvek aktualna tema. Možda nije nama u Beogradu, ali jeste ljudima u Boru, Majdanpeku, Kostolcu… uvek jeste. Još od „Petrijinog venca“ i „Na putu za Katangu“. – zaključio je Jovanović.

Radnja filma „Sunce nikad više“ prati Vida, oca suočenog sa rudnikom koji preti da mu proguta dom. Vid pronalazi optimizam u maštovitoj i bajkovitoj perspektivi svog sina, Duleta.

Uloge u filmu tumače: Dušan Jović, Rastko Racić, Nataša Marković, Radovan Miljanić, Joakim Tasić i Svetozar Cvetković u ulozi Boga.

Beogradska premijera filma zakazana je za ponedeljak, 2. decembar u MTS Dvorani.