Srbija snima više nego ikad. U poslednjih nekoliko godina svedoci smo nekoliko projekata koji su ostavili bez teksta publiku i filmofile, te se logički nameće pitanje da li je sve u Srbiji izopačeno, pa i tako svako može da se bavi dramskom umetnošću?

Dramska umetnost, film i Srbija

Gde se podvlači crta? Gde je granica i da li ona uopšte postoji? Ukusi i standardi publike u Srbiji veoma su niski, zbog toga se možda na malim ekranima emituju svakakve serije, a sve je više počelo da se širi i na filmskom platno i pozorišnu scenu. Došlo je vreme u kom razni ljudi koji imaju novac i moć odlučuju, i dopušteno im je, da ulažu u serijske i filmske programe, a neki čak su se dotakli i pozorišta. Naravno, sve možemo gledati kroz ružičaste naočare i praviti se da takvi ljudi i projekti ne postoje, ali su oni očigledno tu i postoje. Nama pred nosom.

Tu ne bi bilo nikakvih problema da je kvalitet tih projekata na nekom nivou, ali osim besno i basnoslovno velikih para uloženih u sam izgled, ponekad i glumačku postavu, svi su ti projekti golo ništa za primitivnu i u većini slučajeva neobrazovanu i priglupu publiku koja od filma ne očekuje ništa drugo do jeftine zabave. Zato je takvoj publici u Srbiji toliko teško da barem jednom mesečno ode u pozorište, a ne zato što je ono dosadno ili neprivlačno. Naprotiv, pozorišni život je življi nego ikada u Beogradu, gde je uglavnom i centar svega što se tiče sedme umetnosti.

Onda već tako dovoljno izopačena i iskrivljena publika itekako upitnog ukusa, ili bolje rečeno sa neukusom, napada sve što odskače od toga na bilo koji način, a argumenti koji se koriste u tom napadu u većini slučajeva vređaju inteligenciju. Svesni smo i da kada formiramo i dopustimo da se takva publika formira, ne možemo da očekujemo krcata pozorišta, inovativne projekte na filmu i televiziji, a kamoli neke druge stvari. U Srbiji se već skoro trideset godina i više prave kultovi oko određenih serija i glumaca, pa tako neki ljudi žive na račun slave od pre trideset godina i zahvaljujući toj nekoj ulozi, a ne zahvaljujući svom radu, celokupnoj karijeri, zalaganju i ulogama koje su ostvarili. 

Sve bi se to promenilo kada bi se promenio ugao gledanja na ovu granu, sada već, ozbiljne industrije i umetnosti. Treba voditi računa da se ona ne zaprlja i ne uprlja celu zemlju. Jer jedino što nije ostalo uprljano tokom ovih godina jesu kultura, pozorište, film i serije ali sada su polako neki ljudi počeli da se mešaju u poslove koje ne bi smeli da rade. Još jedan važan argument u ovoj priči je sve veći broj glumaca među kojima, ako ćemo da budemo realni, neki nisu uopšte kvalifikovani za taj posao i uopšte nemaju predispozicije za tako nešto. I ne samo glumaca, tu je i drugih dramskih umetnika koji su u nju, nažalost, zalutali.

Ovo već ne možemo nazvati lošim stranama i posledicama sve veće potražnje za serijama, filmovima i predstava te hiperprodukcije. Ovo je prosto mešanje u tuđu profesiju radi i samo zarad profita, te kako bi se ispunile ambicije, želje i lečili kompleksi ljudi koji bez moći i novca nikada ne bi mogli da uopšte bilo šta snime. Ovo nećete videti u svetu, zbog čega se stvarno nameće pitanje – da li je u Srbiji gotovo sve izopačeno i zašto mora da bude tako?

Zapratite nas i na Instagramu.

Foto: Printscreen