Na 31. BELEF festivalu će se održati i premijera predstave „Zatvaranje ljubavi“ Paskala Rambera.
Premijera predstave koja je nastala u koprodukciji Belefa i Bitef teatra održaće se u ponedeljak, 26. juna sa početkom od 21:00 u Botaničkoj bašti odnosno Botaničkom amfiteatru.
U predstavi igraju glumci Maja Šuša i Slaven Došlo. Za kostim su zadužene Dunja Maksimović i Jana Stankovski, dok je za dizajn zvuka Nikola Radeka.
Reč reditelja predstave Luke Jovanova, koji je i autor koncepta scene:
„Zatvaranje ljubavi“, komad savremenog francuskog autora Paskala Rambera, pokušava da na specifičan način reprodukuje svu težinu i napore svršetka jednog odnosa, nelinearnost jedne velike ljubavi, ubojitost misli, otrova sa kojima se nosimo i koje proizvodimo svakodnevno. Ovo je predstava o ljubavi, o tome koliko razorno može da bude kada ljubav prestane da postoji, kada mora da se završi, o tome kada gubitak postane jedina realnost. Spektakularni događaj konačnog razdvajanja dvoje ljudi, Paskal Ramber smešta u neku vrstu „komore za mučenje“ u kojoj su reči jedino oružje, koja je izgrađena kao mreža onoga što smo svi mogli da čujemo, vidimo i doživimo. A ta „komora za mučenje“ odnosno zatvoreno mesto kakvo se može naći u pozorištima ili u domovima, to zatvoreno, ali ne hermetički zatvoreno mesto, zapravo postaje igralište duše, bojno polje, ili polje propasti. Ljubav neće opstati, a njih dvoje poslužiće kao laboratorijski primer onoga čega se svi plašimo – kako se nositi sa udarcem kada ljubav prestane da postoji, kada je više ne osećamo, ili čak nismo sigurni da li je osećamo, a ne znamo kako da to podelimo sa partnerom?
Želimo da ohrabrimo ljude na slušanje, da ih vratimo slušanju, naučimo slušanju. Želimo da od jednostavne prostorne distance između dvoje ljudi stvorimo čitav svet, mapu osećanja, mapu kretanja tuge, mapu smrvljenih nerava, otisak zajedničkog vremena. Upravo se u tom kretanju kroz distance odigrava napetost odnosa, neobičnost prepoznavanja, narušavanje sklada. Na pitanje: „Koga volimo kada volimo?“ , Paskal Ramber ne daje gotov odgovor. Kruži u mogućnostima. Ne odbacuje klišee koje bar jednom koriste oni koji se razdvajaju, koji traže razloge za razljubljivanje, koji prepisuju uspomene, ulepšavaju ih, pre nego što sve unište sa nekoliko fraza. Neprekidna reka reči, pitanja-odgovora koje vezujemo, blokiran dah, u svojevrsnom maratonu između straha i oslobođenja: e tu nas, usred tog bolnog trenutka, čeka ova predstava, ne plašeći se da uznemiri. Ovo je priča koja neumoljivo vodi u raskid i, možda, u avanturu drugog života. I neizvesnost tog novog života ostaviće nas sve na kraju ipak – u životu.
Zapratite i na Instagramu.
Foto: Dunja Maksimović
2 Responses