Serija „Ožiljak“ premijerno je emitovana sinoć na LA 1 kanalu u Španiji. Imao sam priliku da pogledam prve dve epizode serije i želim da sa vama podelim utiske.

Prva i druga epizoda u osnovi se razlikuju jer prva nudi dinamičniju radnju sa dosta neizvesnosti dok druga sve usporenije uvlači gledaoce u svet ove serije. Iako na početku nije poznato kako uopšte dolazi do upoznavanja dva glavna lika i kako su se oni povezani, to možemo pripisati aljkavosti i davanju na važnosti nekim drugima elemntima priče.

Dijalozi pojedinih junaka pomalo odudaraju od realnosti, te je primetna poetičnost u govoru kod likova za koje se to jednostavno ne može pripisati. Na trenutke, pojedine scene i dijalozi u istim su poput klasičnih holivudskih klišea prikaza mafijaša. U seriji se govori tri jezika, to su ruski, španski i poljski. Od ta tri, Milena Radulović govori svoje reprilike i na ruskom i na španskom. Ta bilungualnost i sposobnost da se njome ovlada i ne uđe u karikaturu zaista doprinosi njenom glumačkom izrazu u ovoj seriji.

Po mom skromnom mišljenju, Milena je u ovom projektu ostvarila ulogu koju zaslužuje i na pravom je putu da stvori ulogu karijere. Budući da je u pitanju adaptacija romana, pisac je verovatno puno radio na unutrašnjem svetu junaka. Na licu glavne junakinje sve je potpuno transparentno ali u isto vreme ima još puno toga da se otkrije te vrlo lako ulazimo u njeno unutrašnje stanje. Ipak, u interpretaciji drugih likova vidimo jednu nedoslednost. Nije nam jasno da li se između dve epizode događa vremenski skok, barem nigde nije pisalo (a piše kada se vraćamo u 2008. godinu). Na taj način, po mom mišljenju, oni koji se brinu o estetskom delu projekta dali su preveliki zadatak gledaocu, on sad mora da razmišlja o prostoru i vremenu umesto da se fokusira na to da ukači radnju i glavnu nit serije. Neki likovi su se podosta promenili, kao da su prošli meseci između prve dve epizode, karakter im je postao krući ili se njihov odnos prema drugim likovima promenio.

Ostala glumačka imena iz Srbije, budući da nisu glumili na svom maternjem jeziku, odlično su se snašli. Mladen Sovilj doneo je određenu lucidnost svom liku, koga ako se ne varam u prošlosti tunači Đorđe Mišina. Stefan Kapičić zadržao je monstruoznu smirenost koju je imao Marko Todorović u tumačenju istog lika u prošlosti.

Idejna rešenja za neke scene zaista su mi se dopala, dok su neke scene ipak zahtevale da se poleti na krilima mašte. Na pamet mi je pala čuvena „kao na filmu“, „to samo može na filmu da se desi“. Ovo je vaš ta situacija. Tu dolazimo do „špijunskog“ aspekta serije, koji će se posebno verovatno svideti ljubiteljima akcionih scena (i filmova).

Sve u svemu, uz sve uspone i padove, serija se može nazvati uspešno izvedenim projektom ako je suditi po prve dve epizode. Ostaje mi da ispratim svake srede još šest epizoda, a svake nove nedelje će se emitovati po dve epizode. Meni kada se spomene ova serija, na pamet mi prvo padne film „Red Sparrow“ sa Dženifer Lorens. I za sam kraj, pripremite se na veliku količinu krvi i scena nasilja. Nije serija za svačiji stomak, a nikako ne preporučujemo da je gledaju mlađi od šesnaest godina.

Foto: Promo