Ovogodišnji Međunarodni filmski festival FEST ove godine će zatvoriti film „Ruski konzul“ čija će svetska premijera biti upriličena sutra uveče nakon proglašenja pobednika ovog festivala.

Miroslav Lekić je sada već davne 1999. godine režirao film „Nož“ po romanu pisca Vuka Draškovića, u kom je glavnu ulogu tumačio Žarko Laušević, koji je preminuo u novembru prošle godine.

Dvadeset i pet godina kasnije, reditelj se ponovo upustio u ekranizaciju književnih dela poznatog pisca. Tako je nastao film „Ruski konzul“ u kom glavnu ulogu ponovo tumači Žarko Laušević, pored Nebojše Dugalića. Ovo je bio poslednji film koji je veliki glumac snimio.

– „Ruski konzul“ ima jednu dugu predistoriju, odmah po završetku filma „Nož“ postojala je ideja da se on realizuje. Iz raznih razloga, pre svega finansijskih, to tada nije uspelo. Posle dvadeset i više godina od toga došli smo u priliku da realizujemo film. Dosta je jednostavan odgovor zašto sam izabrao baš taj roman, to je jedna trilogija koja se meni jako sviđa i ono što je za mene bilo specifično je Vukovo bavljenje literaturom koje ime jednu izrazito jaku refleksiju na realnost koju živimo. Sa druge strane, svi ti romani su pisani nekih davnih osamdesetih godina ali su veoma aktuelni i dan danas. U nekim razgovorima sa Vukom smo pričali kako je tim romanima anticipirano vreme koje će doći, ono nije ostalo zarobljeno u vremenu kada je pisano nego ima neke svoje refleksije na trenutak u kome živimo. Jedan od razloga je što se i bavi događajima na Kosovu 1973. godine. Nismo se ovim filmom bavili potencijalnim rešenjima, već smo hteli da napravimo film koji anticipira jednu situaciju i sugeriše način na koji je možda jedino moguće izaći iz problema koji je trenutno veoma aktuelan. – rekao je reditelj filma Miroslav Lekić.

Pisac Vuk Drašković napisao je ovaj roman daleke 1988. godine i njegova radnja se prostire, kao i filmu, tokom perioda od deset godina.

– Veoma sam zadovoljan. Svi su, po meni, odradili maestralan posao. Žarko Laušević je odigrao nezaboravnu ulogu, poslednju filmsku ulogu u svom životu. Film i roman vraćaju nas i dočaravaju nam sedamdesete i osamdesete prošloga veka kada je došlo do „erupcije kosovskog vulkana čija će se lava ubrzo razliti po onoj velikoj državi koja se zvala Jugoslavija“. Tog vremena zla, doba devedesetih nema u filmu i romanu ali se i tu ubedljivo čuje topot nadolazeće tragedije i nesreće. – izjavio je Drašković.

Nebojša Dugalić u filmu tumači lik doktora Ilije Jugovića koji po kazni iz Beograda dolazi u Prizren, gde kao školovani neuropsihijatar radi posao lekara opšte prakse.

– Pre svega smo se trudili da probamo da apstrahujemo što je više moguće ideološki okvir film, da ni ništa ne pretendujemo ili sudimo već da posmatramo sudbine pojedinačnih ljudi koji su se zatekli na tom mestu, na istoj ili suprotnoj strani i kako se ta vremena na svakom od njih prelamaju. Jako mi je drago što smo u nekim scenama na jedan dobar i suptilan način postigli da se to vidi. Trudili smo se da sačuvamo ono što, čini mi se, se jedino da sačuvati u ovim vremena a to je gde čovek ostaje čovek. Ako se vidljiva sva bremena pojedinačnih likova onda smo i više nego pogodilo ono što nam je bila namera. – rekao je Dugalić.

Svetozar Cvetković igra direktora bolnice Murićija, a glumac ovu ulogu igra na dva jezika – srpskom i albanskom.

– Ja sam posle projekcije koju sam gledao pre nekoliko dana rekao reditelju da јa ostajem negativac sa savešću a on ostaje moralni pobednik u toj poruci koju na kraju šalje publici. Bila mi je stvarno velika provokacija i veliko zadovoljstvo kada me je on pozvao da ja igram taj lik. Zbog toga što ni on nije bio siguran u to ali je imao dovoljno poverenja da to možemo da uradimo. Mi radimo zajedno od njegovog prvog filma i, ako izuzmemo Žarka i mene, ova cela ekipa je potpuno nova. To je ono što je mene jako obradovalo kad sam gledao film, zbog toga što film ima jedan arhaični prizvuk jednog autentičnog vremena, koje nije praćeno samo u scenografiji, kostimu, već i u tim licima koja vuku korene jednog prošlog vremena sa emocijom koja izbija iz svega toga. – zaključio je glumac.

Pored njih, u filmu igra i Paulina Manov koja se posle serije „Kalkanski krugovi“ ponovo našla kao partner Žarku Lauševiću. U filmu joj je direktan partner i Nebojša Dugalić.

– Za moj lik je najvažnija ta promena koja se desila u scenariju u odnosu na roman. U romanu se pretpostavlja da se oni poznaju ranije, a sada je u scenariju trebalo izgraditi nove odnose. Moj lik je lik žene koja razume svog čoveka, podržava ga u svemu iako svi misle da je lud. Ono što je njen glavni zadatak je da zaštiti porodicu, tiho iz prikrajka sa ljubavlju i nosi tu celu situaciju ka nekom boljitku. – poručila je glumica.

Glumica Danica Radulović igra medicinsku sestru Mirjanu pred koju je život u jednoj zatvorenoj sredini doneo mnogo izazova i problema.

– Ja sam iščitala da je to jedna žena koja je potpuno sama tokom sedamdesetih godina na Kosovu. Ona je tu da pomogne čoveku, ali onda kada dođe taj momenat ona spašava sebe. To je univerzalno za te godine, za ove godine još više. Ranije smo imali više te čovečnosti, a danas više ljudi gledaju na sebe nego na zajednicu. Trudila sam se da predstavim ženu sa tog područja na sve moguće načine. Uživala sam u radu sa kolegama, bilo je prelepo. – rekla je Danica.

Makedonski glumac Višar Viška igra jednog od najvećih negativaca u filmu, zloglasnog Berišu.

– Kad igraš negativca, bilo koji lik, moraš da nađeš razloge zašto je on u pravu. Treba da nađeš šta ga je dovelo do toga. Ti si njegov advokat i tvoj zadatak je da uveriš publiku da je on u pravu. Tražio sam da pročitam roman kako bi saznao više o liku. Za sve glumce je bolje da sve više znaju o liku, sve se to vidi u kadru. Mi uvek tražimo svu moguću literaturu jer možda nešto što postoji u romanu nije na filmu. – obrazložio je glumac.

Film je posvećen nedavno preminulom glumcu Žarku Lauševiću, koji je u ovom projektu bio više od glumca.

– Žarko i ja smo jako dugo radili zajedno i bili smo prijatelji. Nismo nikada imali priliku da do kraja uživamo u onome što smo radili, uvek su nas spoljne okolnosti u tome omele. On je jako mnogo radio na filmu, mi smo četiri godine spremali ovaj film, učestvovao je i u izradi scenarija sa nekim svojim idejama. Nažalost, ovaj film je snimao kad je bio jako bolestan, ali ste imali jednog Žarka koji dođe na set i drugog Žarka kada kažete akcija. Ta energija i posećenost, sve to što je doneo u filmu je bilo fascinantno. Obeležio je film, uvek je moguće nekoga zameniti ali ja ne verujem da bi ovog filma bilo da nije bilo Žarka. – prisetio se reditelj.

U samom filmu postavlja se pitanje žrtve i žrtvovanja, a ono je nadahnulo mnoge razgovore Miroslava Lekića sa Žarkom Lauševićem i Nebojšom Dugalićem.

– Mnogo smo razgovarali o tome dok smo radili i ovo vreme danas je jako teško govoriti o žrtvi zato što ima malo stvari oko čega bi se ljudi odlučili na ličnu žrtvu zarad opšteg dobra. Pitanje hrabrosti i žrtve nije pitanje mere i kriterijuma. Onaj ko je hrabar i ko se žrtvuje, tada kada to čini, on ne zna za svoju žrtvu i mora tako. Šta je to što u čoveku budi ono što do toga dovodi će ostati tajna čovečanstva. Ta hrabrost koja se budi kod čoveka kada bi se najmanje očekivalo, iako se smatra za njega da je kukavica. – odgovara Dugalić.

Glumac je prokomentarisao da li pravda postoji.

– Pravde ima onoliko koliko mi dopuštamo da ona zaživi u nama i postane način našeg postojanja. To jeste često suludo, nemoguće i romantično. Samo dok čovek neguje poriv da stvara ono što biti ne može, dotle će čovek ostati čovek. – dodaje Dugalić.

Postoje ambicije da ovaj film, pored domaće, osvoji i inostranu publiku. 

– Mislimo da će film imati pristojnu gledanost u bioskopima. Biće nam interesantno da vidimo da li će ga i kako prihvatiti nova, mlada publika. Imamo i ambiciji da film bude prikazan u celom regionu i inostranstvu, mislim da ovaj film ima potencijal i može da komunicira svojom univerzalnošću koja može da se prepozna bez upućenosti u situaciju. – zaključuje reditelj.

Film „Ruski konzul“ nakon svetske premijere će se naći u bioskopima od 7. marta. U filmu igraju Žarko Laušević, Nebojša Dugalić, Paulina Manov, Svetozar Cvetković, Visar Vishka, Danica Radulović, Nada Macanković, Mensur Safqiu, Enver Petrovci, Ljubiša Savanović, Petar Zekavica i mnogi drugi. Scenario su napisali Miroslav Lekić, Vladimir Tabašević i Igor Bojović.

Srpski doktor-psihijatar Ilija Jugović posle smrti pacijentkinje u Beogradu, po kazni partije, odlazi na Kosovo, u Prizren, gde dobija posao lekara opšte prakse u lokalnoj bolnici. Tu upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića, samozvanog “Ruskog konzula“, naizgled psihijatrijskog pacijenta koji tvrdi da će uskoro “Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko“. Protiv njega se okreću lokalni albanski moćnici, prikriveni separatisti, kao i članovi Komunističke partije i kadrovi na položajima. Najmoćniji od njih, Halit Beriša raznim surovim pritiscima iseljava Srbe sa Kosova: sprovodi nasilje nad srpskom decom u školama, zastrašuje lokalno stanovništvo, onemogućava im zdravstvenu zaštitu, maltretira porodice, budi u njima nesigurnost i teskobu. Na red dolazi i Ljubo Božović, kojeg Beriša pokušava da iseli iz kuće i da ga otera sa Kosova. “Ruski konzul“ odbija da proda kuću i sukobljava se sa Berišom, a u njegovu zaštitu staje doktor Ilija Jugović.

Trejler možete pogledati ovde:

Foto: Vision Team