Predstava 64 u kojoj igraju Hana Selimović, Miloš Timotijević, Jelena Đokić, Vladica Milosavljević, Branislav Zeremski, Ivan Jevtović, Vladislav Mihailović i Denis Murić je dugo bila na mojoj listi želja. Predstava se igra u beogradskom pozorištu “Atelje 212” od kraja aprila 2021. godine. Režiju potpisuje Alisa Stojanović, a autorka drame je Tena Štivičić.
Predstavu sam želela da odgledam zbog teme kojom se bavi, a to je vantelesna oplodnja. Zanimalo me je kako je pozorište obradilo ovu temu, koja je u Srbiji i dalje tabu tema.
Dugo očekivanu predstavu sam tek sada, u aprilu 2023. godine, pogledala. Nisam imala nikakva očekivanja, verovala sam da će ova glumačka postava i odlična rediteljka izneti priču na pravi način.
Bez daljih uvijanja – predstava me je oduševila!
Predstava ne govori samo o veštačkoj oplodnji, već i o mnogim drugim važnim stvarima, možda neko od vas nije (po)želeo da gleda predstavu zbog njene glavne teme, ali ja lično smatram da ovu predstavu apsolutno svako treba da pogleda i zato krećem sa analizom.
Dakle, ova drama je pre svega prepuna humora, pozorišnom salom su se naizmenično smenjivali smeh i aplauz. Oba, apsolutno zasluženo!
Komad “64” nam predstavlja pre svega ženu koja lomi okove očekivanja sredine, a opet se ka tim istim okovima osvrće. Komad nam pokazuje i sa čime se sve savremeni bračni par bori i prikazuje nam obične situacije u kojima se svake od nas može naći. Sa druge strane, ovaj pozorišni komad nam pokazuje i kako je to biti narodski rečeno “baba devojka”, “usedelica”, iliti žena koja niti se udala, niti ima dete. Jelena Đokić kroz svoju ulogu kaže jedan meni veoma značajan citat, a to je – “singl sam, jer imam svoje standarde”. Predstava se takođe bavi i životom starih ljudi, penzionera, naših roditelja koji obolevaju od raka i dijabetesa i kojima je penzionerski život dosadan i jedini prozor u svet jesu društvene mreže. Ipak, najveći aplauz na samom kraju predstave dobila je Hana Selimović, glavna glumica u predstavi, koja je puna dva sata na sceni!
Scena je gotovo prazna, nema mnogo scenografskih elemenata te to predstavu čini i težom za izvođenje, jer se sve svodi na talenat glumaca. Scena je prazna, ali publici ništa od scenografije nije ni potrebno, jer glumci na gotovo savršen način pred nas iznose ono što je najvažnije za ovaj pozorišni komad, a to je kvalitetna gluma i talenat kojim verno prikazuju emociju.
Hana i Miloš su glavni glumci ove predstave koji nam prikazuju kako izgleda život savremenog bračnog para koji su na gotovo svim životnim poljima potpuno ostvareni i uspešni, osim na polju stvaranja porodice te se zbog neuspeha na tom životnom polju upuštaju u proces vantelesne oplodnje i do detalja nam prenose šta ih sve čeka i sa kakvim se sve osećanjima i emocijama tokom tog procesa nose. Kažu da je “64 drama o ženama i muškarcima, o deci i roditeljima, o stvarnosti i mašti” i zaista je tako. Zašto se ovaj komad zove “64”? Pa, moraćete da ga odgledate da biste saznali. Predstava me je toliko oduševila, tako da ću je sigurno pogledati još koji put, a nadam se da ćete i vi makar jednom.
Jovana Ješić
Zapratite nas i na Instagramu.
